Na današnji dan

16. 08.1921. - umro je Petar I Karađorđević, kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom do smrti, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Sahranjen je u svojoj zadužbini na Oplencu. Zbog svojih zasluga u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu u srpskom narodu ostao je zapamćen kao kralj Petar I Oslobodilac.

Rođen je kao peto dete kneza Aleksandra i kneginje Perside, iz čuvene porodice Nenadovića iz Brankovine, na Petrovdan, 11. jula 1844. godine.

Dinastija Karadjordjević stara je dva veka. Godine 1804. imućni srpski trgovac Đorđe Petrović, kasnije poznat kao Karadjorđe, podigao je Srbe u ustanak protiv Otomanske imperije, koja je Balkan držala pod svojim jarmom. Ustanak je bio uspešan, i Karađordje je oformio vladu u Beogradu. Godine 1811. proglašen je za vladara, a njegova porodica dobila pravo nasleđa.

Karađorđe

Kraljevski znakovi Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije načinjeni su u Parizu u poznatoj juvelirskoj firmi "Braća Faliz" od i bile su spremne na vreme za ceremoniju krunisanja Kralja Petra I koja je obavljena septembra 1904. godine u Beogradu.

Petar I karađorđević

Te godine se navršio jedan vek od početka I Srpskog ustanka koji je vodio Karadjordje Petrović, i Kralj je želeo da se posebnim gestom oduži uspomeni na svoga dedu i osnivača Dinastije. Tako je dat nalog arhitekti Mihailu Valtroviću, članu Kraljevske akademije, da pripremi nacrte, s tim sto je odredjeno da osnovni materijal za izradu Regalija ima biti bronza od Karadjordjevog topa.

Kraljevski znakovi se sastoje od: Kraljevske krune, Skiptra, Orba (ili sara, carske jabuke) i Kraljevske porfire. Kruna, skiptar i orb su ukraseni poludragim kamenjem nadjenim u Srbiji, i emajlom u nacionalnim bojama. Porfira je načinjena od purpurno-tamnocrvenog somota, izvezena je zlatnim vezom i postavljena belim hermelinskim krznom. Na prsima se pričvršćivala naročitom kopčom sa heraldičkim motivom dvoglavog orla.

Kraljevski znakovi se danas nalaze u Istorijskom muzeju Srbije, u Beogradu. Do 1941. godinenalazili su se u oltaru dvorske crkve Svetog Andreja Prvozvanog u okviru Kraljevskog dvora naDedinju.

* * *

16. 08. 1920. - rođen Čarls Bukovski, američki pesnik, pripovedač i romanopisac. Danas se smatra jednim od najuticajnijih pisaca bitničke generacije (engl. beet generation). Ostaće upamćen po svom eksplicitnom, sirovom, ponekad čak vulgarnom književnom izrazu i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva. Umro je 9. marta 1994.

šta možemo da uradimo?

(what can we do?)

u najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti.
nešto malo razumevanja i, povremeno,
hrabrosti.
ali sve u svemu, to je masa, koja nema
bogzna šta.
ono je kao velika životinja u dubokom snu
iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi.
kad se pokrene najbolje je u grubosti,
sebičnosti, nepravdi, ubistvima.

šta možemo da uradimo s tim Čovečanstvom?

ništa.

izbegavajte ga koliko god je moguće.
ponašajte se prema njemu kao prema bilo čemu
što je otrovno, zlo i bezumno.
ali pazite. ono ima zakone koji ga štite od vas.
može da vas ubije bez ikakvog razloga.
a da biste pobegli morate biti lukavi.
malo ih je pobeglo.
morate sami da smislite plan.
nisam upoznao nikoga ko je pobegao.
upoznao sam neke velike
i slavne ali oni nisu pobegli
jer su veliki i slavni jedino
u Čovečanstvu.
ja nisam pobegao
ali nisam prestao da stalno iznova
pokušavam.
nadam se da ću pre smrti uspeti da nabavim
sopstveni život.

Objavljeno u časopisu Prigušivač za ćorke, 1994.

* * *

16. 08. 1984. - umro Dušan Radović, srpski pisac.

Rodio se 29. novembra 1922. u Nišu, a postao poznat po emisiji "Beograde, dobro jutro", koja se svakog dana od 7 sati emitovala na Studiju B. Njegova dela su prevedena na sve značajne svetske jezike.

"Mi koji nikad nećemo umreti moramo govoriti da ćemo svi umreti, iz obzira prema onima koji će umreti." Savremenici ga opisuju kao borca protiv gluposti, neosetljivosti i loših navika.

Svojim nenametljivim i jedinstvenim stilom, čistim jezikom i čista srca ušao je u svaki bukvar i čitanku. Duško Radović, učitelj i pedagog, pozivao je roditelje da tuku decu, ali tek kad primete da deca počinji da liče na njih, govorio je: "Dajte mi dobro dete, pa da vidite kakav sam ja otac", "teško je biti dete i biti dobar", "ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi". Filozof običnih ljudi, onih koje viđate svaki dan u autobusu, na pijaci, pričao je da "ne možemo živeti bez drugih ljudi. Jedni nam stvaraju, drugi rešavaju probleme."

"Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih"

D. Radović

* * *

16. 08. 2003. - umro Idi Amin Dada, ugandski diktator.

Sličica umesto sto reči