Sunday, December 3, 2017

Duga linija koja bi da bude duža

Baš u vreme, kada je Tviter povećao broj karaktera sa 140 na 280, a ja i dalje pisao tvitove u 6 reči, Išiguro je dobio Nobelovu nagradu za književnost, poželeo sam da pišem duge rečenice koje se, ipak, jednom moraju završiti, iako uvek ima još nešto da se doda, ili da se nastavi u nešto drugo. Na kraju dana, kada se i glava umori, posle tvitova u 6 reči, pustim mozak da se igra sa rečima u dugim rečenicama, što se može uporediti sa trčanjem kada trčiš nepoznatim ulicama i ne želiš da stigneš kući što pre, nego uvek skreneš neočekivano u uličicu u kojoj nikad nisi bio, pa iz te nepoznate ulice završiš u nepozantom dvorištu, pa preskačeš ogradu, trčiš preko polja i oni koji ne mogu da te prate vide kako nestaješ u šumi. Ne idu mi ove duge rečenice nešto od ruke, ali se trudim da ne završim rečenicu kao da me je prekinuo zemljotres, ili je Zoe pozvala na večeru, ili je zazvonio telefon, ali je bitno da rečenica ima utisak da može da se nastavlja, iako rećenice nisu neko ko misli, pa da imaju i utiske.

Monday, July 3, 2017

600+ Hashtags for #Bloggers That Will Make You Get Noticed

Blogging
#iwrite #writers #iblog #blogging #blogs #bloggers #bloggingcommunity #international #worldwide #SundayBlogShare #MondayBlogs #BlueSkyFriday #blog #blogtips #bloggingtips #savvyblogging #blogpromotion #ontheblog
#blogpost #mbloggers (mom blogger) #mombloggers #mommybloggers #InspiringMom #fbloggers (fashion bloggers) #bbloggers (beauty bloggers) #lbloggers (lifestyle bloggers) #bookbloggers #smallvictories  #foodie (connects all food lovers)
#ShareYourGratitude #FollowFriday #FF (follow Friday shortened) #theblogissue #KentuckyBlogger (replace Kentucky with your state)
Business
#business #biz #entreprenuer #businesstip #biztip #startup #startups #smallbusiness #smallbiz #marketing #content #contentmarketing
#socialmarketing #socialmedia #socialmediatips #SocialMediaTalk #womanpreneur #womeninbiz #jobs #Sales #economy #forsale #MorningBizChat (Thanks, Wendy Tomlinson)  
Crafts & DIY
#Crafts #DIY #thehappynow #thatsdarling #ABMlifeissweet #Livethelittlethings #creativityfound #instagood #gifts #fun #shop #love #jewelry #charms #marketing #global
#share #beads #design #etsy #market #arts #network #create #handmade #customize #online #silhouettecameo #bows #forsale #printable #decor #custommade #inspiration #hobby #gift
Dad's
#dad #daddy #mydaddy #fatherhood #bepresent #dads #handsondad #fatherandson #parenthood #proudfather #dadsmatter #dontforgetdads #takebackpostpartum #fatherhood #dadsmattertoo #fatherandsontime #brother
Education
#LaughLearnLinkUp #linkup #preschool #highschool #middleschool #teacher #edtech #education #homeschool #homeschooling #ihsnet #school #college #learning
Fitness
#behealthy #livefully #fitfam (fit family) #fitfoodie #figurecompetitor #motivated  #fitmom #girlswholiftheavy #gymaddict #momswholift #makingithappen #fitchick #gymrat #momswithmuscle  #beastmode #nevergiveup #gainz #musclegrowth #youcandoit #bodybuilding #shredz #inspiration #trainhard #gymtime #strength #gymlife #thededicated #parabellum
#fitlife #legday #trainharderthanme #getstrong #progress #healthylunch #healthy #fitnessjourney #healthandfitness #lunch #weightlossjourney
#health #healthylifestyle #weightloss #healthyliving #teammusclehype #fitnessmodel #girlsthatlift #diet #fitchicks #fitgirls #squat #lifestyle #athlete #physique
Food
#food #foodie #lunch #breakfast #dinner #recipes #yummy #delicious #foodporn #cooking #healthy #health #cook #nomnom #yum #instafood
#mymancancook #coffee #good #ilovefood #pizzaoven #pie #fresh #homecooking #chef #stuffed #yumyum #starving #sharefood #eating
General
#tbt #FF (#FollowFriday) #followback #news #wcw (Woman Crush Wednesday) #mcm (Man Crush Monday) #fail #surprise #lol #pretty #style #family #happy #friends #fun #fashion
#summer #self #selfie #me #cute #art #party #music #eyes #nature #beauty #night #funny #beach #ocean #look
#nice #sky #hair #my #sun #cool #bored #beautiful #smile #thankyou
#PowerofSocial (Thanks, Sam Lark, Jr)
#hashtags #overthemoon (Thanks, Jennifer Abel)
#MiMatter for making a point to be present in every second of your life & #2OldBraods for our blab show (Thanks, Elaine Lindsay) 
Instagram
#thehappynow #thatsdarling #ABMlifeissweet #Livethelittlethings #creativityfound #instagood #follow #followme  #instafollow #igers #like #instalike #love #photooftheday #tagforlikes
#picoftheday #like4like #instadaily #swag #amazing #follow4follow #bestoftheday
#likeforlike #instamood  #f4f #nofilter #repost #webstagram #iphoneonly #tweegram #instasize #instacool  #vscocam #all_shots
Kids & Family
#kids #toddler #toddlerlife #toddlerproblems #family #fam #familyfirst #familyovereverything #familybonding #home #baby #girl #life
Mom's
#mom #MomLife #MomsLife #momproblems #mommitment (moms supporting moms) #inspiringmom #momwisdom #MomAppyHour #momof3
Pets
#cats #dogs #catsofinstagram #dogsofinstagram #fourleggedfriends
Tip: use breed as hashtag
Photography
#photography #iphoneonly #bestoftheday #photooftheday #sky #selfie #nikon #cannon #vscocam #all_shots #nofilter
Tech
#app #ios #iphone #ipad #apple #macbook #ipadgames #iphonegames #android #andriodgames #iphonesia
Twitter
#RT (#Retweet) #Follow #FF (#FollowFriday) #Followback #followbackinstantly #teamfollowback #MotivationMonday #Periscope

ORIGINAL

Friday, June 2, 2017

Predsednik je obećao, jer to najbolje radi








Wednesday, May 10, 2017

Zaboravila je majka

Zaboravila je majka i što je htela i što nije htela.
Zaboravila je da je bila dete i da ima dete. Da je kao dete sa 12 godina 1944. godine spasila nekog Sašu od progonitelja. Svakome je tada život visio o koncu, samo je majčin bio deblji od ostalih.
Zaboravila je majka da je volela pesnike, a onda se udala za mog oca Jovana, pa joj je život kao pesma prošao.
Zaboravila je majka i kako se zove jer je zaboravila imena mlađih sestara Drinke, Vere i Brane.
Zaboravila je majka da je sa mojim ocem Jovanom 1955. prešla u Elektromoravu iz Ovčar Banje, da su od firme dobili jednosoban stan sa kupatilom u kom je tekla i topla banjska voda. 

Sunday, December 25, 2016

6 reči traže smisao









Wednesday, September 16, 2015

Roman je ponornica koja izvire u čitaocima

Kolovoz 1983. provela sam u krevetu priklještene išijasom. 
To ti je sve od nekretanja, rekao je moj prijatelj Grga dok smo pili kavu.

Šta je biblioteka nego skladište knjiga ponornica. Tu su, a sakrile se. Dok ih ne uzmeš da čitaš. I ovaj roman je reka, ponornica. Teče, nečujno, i kad se najmanje nadaš, nema ga, sakrije se. Malo izvire on, malo knjiga koju čitam.
Na romanu Forsiranje romana reke sam za Zoe napisao posvetu: 23.12.1988. "Ovo nije posveta. Ovo je krik reke koja se izlila i traži korito. Š" Zoe kaže: Tada si umeo sa rečima, ali nisi imao pojma o životu. Bolje bi bilo da si ćutao, a umeo da se rveš sa životom. Knjiga je prvo bila kod Zoe, onda mi je knjigu razočarana vratila. Sada je u našem stanu. Ni sada ne znam nešto više o životu, ali sam naučio ono što mi je potrebno. Sada bih napisao drugu posvetu, ali mi treba druga knjiga, ova je dobila šta je zaslužila.


Tada sam rijeka i reka čitao kao su jedna reč koja zvuči isto. 1988. sam pisao pesme i koristio pisaću mašinu. Svaka pisaća mašina piše čitljivo. Za razliku od današnjih tekst procesora, ona koristi samo jedan font koji ne može da se promeni. Jednu veličinu slova i brojeva koje je, takođe, nemoguće promeniti, ni uvećati, ni smanjiti. Ako mi je bilo teško da uvlačim papir u pisaću mašinu, pisao sam na papiru. Rukopis ponekad sakrije slova, pa reči izgledaju nerazumljivo. Nekada nisam mogao da pročitam šta sam napisao rukom. Slova su bila nakrenuta na levu stranu, prava ili na desnu.
U vodu sam ubacio tri jaja. Nakon 3 minuta kuvanja sam izvadio jedno, nakon 4 drugo i nakon 5 treće jaje. Nije u redu da iz tri kokoške izađu tri jaja i da budu skuvana na isti način. Ako šerpica ne ume da skuva različito jaja, umem ja.
Razmišljao o pisanju pesama na različitim medijima. Prvo u romanima. Romani su idealno mesto za pisanje pesama. Duge rečenice, dijalozi, pasusi koji se završavaju na drugim stranama tako umeju da zamaraju, pa mi je uvek bio izazov da pronađem mesto u koje može da se ubaci pesma. Još ako se na tom mestu dešava ubistvo, pesma baš legne.Znam da pesnike najviše nervira kada napišem pesmu u njihovoj knjizi. Moju nikakve kraj njihove antologijske. A, pesmama svejedno. Svaka moja rukom pisana pesma pored odštampane se osećala se kao raskopčana košulja pored zakopčanog smokinga.
Dubravka je prva književnica koja je dobila Ninovu nagradu. U čemu ja mogu da budem prvi? Prvi pisac koji je pod pseudonimom dobio Ninovu nagradu, pseudonimom koji je sastavljen od Zoinog i mog imena. Ime od dva imena. Zoin Mihailo. Prema tome, moje ime je moje prezime, a pripadnost Zoi je moje ime.
Na srpskoj Vikipediji piše da je Dubravka jugoslovenska, hrvatska i holandska književnica, na hrvatskoj Vikipediji piše da je samo hrvatska. Ali je najdetaljnija srpskohrvatska Vikipedija gde piše, da je pored onih odrednica sa srpske, Dubravka i međunarodna književnica. Bravo. Već je 2015. a ja nemam svoju stranu na Vikipediji. Imam svoj blog Svet koji se menja. Na njemu vidim da se ja menjam, a sveta kao i da nema.
U 6 reči: Reka je presušila, ali mostovi nisu.
U Forsiranju sredstvo plaćanja je dinar. Zemlja se raspala. Danas bi Vanda vrištala kao da je dobila milijardu kuna. Njen švaca je ministar kulture. Tada smo imali jednog ministra kulture danas - sedam na istom prostoru, ali nismo postali kulturniji. Kulture nikada nije bilo ovako malo. 1988. nisam ni znao ko je ministar kulture, a tek nisam znao da li ima ljubavnicu.

Nobelovu za književnost dobio Naguib Mahfouz.
1029. Stigla je mala pošiljka od Radoslava. 
Kupili smo ti veoma lep sat. 
S njim možeš slobodno da roniš u vodi, a i svetli u mraku...

Sunday, June 21, 2015

Nešto može da se kaže i u šest reči

Velika ili mala, laž je laž.

Kraj je meseca, baš me preseca.

Nikada neću naučiti da te zadržim.

Kada te imam, nemam ništa više.

Ne pričaj da ćeš da zaćutiš.

San svakog praseta - svinja u parlamentu.

Kritički tvit je početak kraja diktature.

Nedelja je konopac za nas majmune.

Letujte u Srbiji, ma gde bila.

Kako to došlo leto bez referenduma?

Učite decu da pobeđuju samo sebe.

Thursday, June 18, 2015

U potpalublju smo broda koji je potonuo

U jednom momentu koji sam propustio da zapamtim,
negde između dvadeset pete i tridesete godine života,
po prvi put sam osetio potrebu za specifičnim svakodnevnim ritualom.


Svako poglavlje knjige počinje početnom rečenicom romana koji je dobio Ninovu nagradu. Svako poglavlje se završava rečenicom iz romana, sem ukoliko se ne završi.
U potpalublju izlazi u vreme najstrašnije ekonomske krize. Denominacija dinara, skinuto 9 nula. Izdavane novčanice sa likovima Josifa Pančića (10 dinara), Njegoša (1.000 dinara), Dositeja Obradovića (5.000 dinara), Karađorđa (50.000 dinara), Jovana Cvijića (500.000 dinara), Ive Andrića (10.000.000 dinara). Izdavaštvu je teško, kao što je i danas teško. Ja ne moram da tražim izdavačku kuću, ja imam svoju, ali neću svoj roman da objavim u svojoj kući, u svom selu. Mogu da biram, da li da objavim štampanu knjigu ili elektronsku. Štampanu mogu da objavim u 4 primerka. Mogu i u 1000, ali gde da nađem tolike čitaoce? Vladimiru pomaže tašta, meni treća tašta nije živa, pa ne može ni da pomogne. Meni je za objavljivanje prve kompjuterske knjige pomogao otac. Kasnije mi je priznao, dao sam ti pare, ako ne uspe, nisu velike pare, ako uspe, tek onda nisu džabe bačene.
Svaki roman je kratak, ako je dobar, i predugačak, ako nije.
Prvi debitanstki roman koji je dobio Ninovu nagradu. I moj je debitanstki, samo sam ja sedi debitant. 
Roman nije dete kome daš ime kad se rodi, a ne znaš ni ko je ni kakav će da bude. U potpalublju bi kao moj roman mogao da bude U gepeku svemirskog broda. Želeo sam da odem, sakrio sam se u gepek auta, ali nisam znao da je to svemisrki brod. Putujem ka zvezdama, ne preko granice države, nego granice Sunčevog sistema.
1994. Ova godina deluje veoma duboko kada se pogleda iz 1900. godine, mnogo duboko, skoro nesagledivo, kao što nama iz 2015. izgleda nepredvidivo 2094. godina, kada nas više neće biti na ovom svetu, najverovatnije ni naših grobova. Verujem da će svet postojati. Iako je 1994. ostala iza nas, da li možemo da je ostavimo tamo gde joj je i mesto.
Kada imate 2 godine onda vas svako nečemu uči. Ćerka ima 2 godine i pokušavam od nje da naučim ono što nisam mogao od starijih. Propušteno, ono čemu nisam dorastao kada sam bio sam. Kada sam ja dobio dete, moja školska drugarica je postala baba. Lakše je njoj bilo da se igra sa unukom nego ja sa detetom.  
Nobelovu nagradu za književnost je dobio Kenzaburo Oe. Uvek su mi bila ubojita kratka prezimena. Zašto u Srbiji ne postoji prezime Ić, prezime sa samo dva slova? Ime može i dugačko da bude, ali prezime mora da bude kratko. Lako za pamćenje. Kada se ne bih zvao Zoin Mihailo, zvao bih se Mihailo Ić, i znam da bi opet grešili, prepravljajući mi ime i prezime u prezime Mihajlović, jer ljudi ne slušaju šta im pričaš, nego što čuju uklapaju u ono što znaju i tako uvek manje uče nego što mogu.

Vladimir nije RatIMir.
Otišli su Bukovski i Vladimir Bulatović Vib. Imali smo nekada I posle Tita, Tito, pa je red da sada imamo I posle romana, roman,što i ne zvuči tako loše i istinitije je.
Propala je kompanija Komodor koja je proizvela prvi kompjuter koji sam koristio, prvo Commodore 64, onda Amigu 500. Kompjutere o čijem sam korišćenju napisao nekoliko knjiga, koje su se odlično prodavale, jer svako ko je kupio kompjuter je kupovao i knjigu o svom kompjuteru.Čak i kada su znali nešto, kupovali su knjige jer nisu znali sve. Hteli su da saznaju i ono skriveno. Oni su kupovali knjige, moja izdavačka kuća je rasla i jačala, pa sam objavljivao sve više knjiga.
Pisanje na pisaćoj mašini i pisanje na kompjuteru se veoma razlikuju. Ali, osećaš se dobro kada naučiš da uvlačiš papir u mašinu bez popravljanja. Čuješ svako slovo koje pritisneš. Neka slova su posebno naglašena. Sa kompjuterom je pisanje tiho, ma koliko jako udarao po tastaturi. Papir iz pisaće mašine možeš da zgužvaš i baciš u korpu. Napisano na kompjuteru, ne možeš da zgužvaš, ali možeš da obrišeš i tako proslediš u aplikaciju "korpa", u kojon nijedan dokument nije zgužvan. Po tome se i prava i elektronska korpa razlikuju. U elektronskoj je sve lepo složeno, kao da je popeglano. U pravoj korpi svaki papir je zgužvan.

U potpalublju me obasjava nacrtano sunce.


Monday, April 20, 2015

Ljudi su nekada imali pet prstiju na ruci, onda četiri, a danas samo srednji.

1975. godina. Godina u kojoj sam prvi put otišao od kuće. Posle 26 godina otišao sam drugi put od kuće, ali da živim, a ne da se vratim.

U životu doživimo nekoliko početaka. Polazim na studije u Beograd i upisujem dva fakulteta. Ekonomski koji je i moja Zoe završila i moj otac Jovan i Astronomiju koju sam voleo. Samo sam Ekonomiju završio, a Astronomija je ostala za neko drugo vreme, mislio sam. To vreme nikada nije došlo. Ekonomija o onome na Zemlji i Atronomija o svemu van Zemlje. Prva naseljena planeta u svemiru nam je bliža od čoveka koji prolazi pored nas. Ako planete ne nastaju na isti način, onda su životi na planetama potpuno drugačiji.
1959. godine Ninova nagrada nije dodeljena, iako je te godine izašao roman Miograda Bulatovića Crveni petao leti prema nebu, ali je nagradu dobio 1975. za roman Ljudi sa četiri prsta. Da je dobio 1959. bio bi najmlađi dobitnik sve do Vladimira Arsenijevića koji je nagradu dobio za delo objavljeno u godini kada je imao 29 godina, ali Bulatović nagradu nije dobio. Kada sam kao mali čuo reč podzemlje, pomislio sam na podrum i to na onaj deo u zgradi u kojoj sam živeo, koji se zvao atomsko sklonište. Podrumi su bili napravljeni od letvi, pa je svako mogao da vidi šta se u podrumima nalazi. U zgradi je živeo i fotograf koji je od svog podruma napravio sobu za pravljenje ili osvetljavanje fotografija. Atomsko sklonište je bilo napravljeno od betona, veoma debelog betona sa čeličnim vratima koja su se teško i otvarala i zatvarala. Napravljeno da nas štiti od bombardovanja, od atomske bombe, sklonište koje smo koristili 1999. godine kada su nas bombardovali nekadašnji saveznici, sada protivnici. To je za mene bilo podzemlje, mesto pod zemljom gde živi neko ko je zaštićen od svega spolja. Uvek kada sam bio u atomskom skloništu neko je plakao i neko se kajao. Mada su stariji dečaci pričali da oni još stariji koriste sklonište da bi bili sa devojkama, pa sam od atomsko sklonište uspeo da napravim konstrukciju da su devojke koje oni dovode u sklonište bile prave - bombe.

Umro je Ivo Andrić, jedini srpski Nobelovac, pisac koji nije dobio Ninovu nagradu.13. marta, istog dana kada smo 2001. godine Zoe i ja došli u Beograd, verujući da ćemo tu ostati dok se ne odselimo u neko drugo mesto. Zoe je došla da se ne seli. Ja sam došao da bismo otišli na neko drugo mesto.
Bil Gejts i Pol Alen osnovali Majkrosoft. Toliko sam knjiga objavio o Windowsu, aplikativnim programima, ali se svaka sledeća prodavala sve slabije. Dok je Windows 98 imala preko 1100 strana, Windows 8.1 svega 300 strana. Windows 98 je bila u tvrdom povezu, poslednji u broširanom. Windows 95 je izašao u 10.000 primeraka, što je danas nezamislivo. Jedina kolorna knjiga o Windowsu je objavljena o verziji Vista i bila najveći promašaj u izdavačkoj delatnosti, kao što je bio i Windows Vista za Microsoft.
Otvorena je prva pešačka zona u Beogradu. Uvek kada se otvori pešačka zona javljaju se vozači zapomažući da će saobraćaj potpuno da se poremeti, da će biti nesnosne gužve, da neće moći da se živi. Naravno da se to nije desilo.
Rođen je žestok pisac Marko Vidojković, koji još nije dobio Ninovu nagradu, ali koji će je dobiti, ako nastavi da piše. Bez eksperimenta nema pisanja.

Sunday, March 29, 2015

Pisac izdaleka, iz kraja u kom su reči vrednije od svakog drugog blaga

Neka bude, da ne bude nisam znala, da ne bude nisam znao, da ne bude nesporazuma, od samoga početka, neka bude: užas. 

Pišem, dok ima reči. Ne bi da bude 2003. ali mora, po redu je. Bila je dovoljno 2002. pa može i da se odmori, zauvek, da bude neka druga, da ne bude uvek isto. Ima ljudi koji bi večito povavljali godine, one uspešne za njih, ali da je svet tako uređen, nikad se neko drugi ne bi rodio. Ljudi broje  godine po redu. A, kad ih se sećaju sve se pomešaju, u neredu, pa poslednja dođe pre prve, srednja na vrh svih. Kada ih trošimo, godine idu po redu. Kada ih potrošimo, sve se izmešaju, naprave neki svoj red.Godine su jedinstvene kao i mi. Jednom se pojave, jednom se pojavimo, i nikad više.
Vladan Matijević je rođen u Čačku, kao i ja. I danas živi u predgrađu, makar tako piše ne Vikipediji. Moj otac je rekao da su Kulinovci, gde se rodio, nekada bili selo kod Čačka. Onda su Kulinovci postali prigradsko naselje. Danas su deo Čačka. Kao i piramide u Kairu, za koje smo u osnovnoj školi učili da su sagrađene u predgrađu Kaira, a kada smo ih posetili 2003. godine, one su bile u Kairu. Pisac zaposlen u galeriji. Ja, pisac zaposlen u svojoj izdavačkoj kući. Ne može da živi od pisanja, ali može za pisanje. Kada mi je ciganka kojoj sam otvorio vrata daleke 1973. želela da uzme neki dinar, tražila je da mi gleda u dlan. Dao sam joj, ne želeći da verujem u ono što će reći, jer sam hteo da joj dam umesto novca koji je tražila hleba i pekmeza, da, kada mi je ta ciganka rekla da ću da živim od knjiga, ja sam mislio da ću postati pisac, ali nisam postao, već sam napravio izdavačku kuću i živeo od knjiga.
2003. godina je Međunarodna godina slatke vode, koja je nikada nije bila slatka, jer kad je slatka, ona je šećerna voda, kada je slana ona je morska voda, kada nema miris, ukus i boju, učili su nas nekada, ona je prava i jedina voda koja može i sa velikim V da se piše. Volim sa braćom da odem na izvor u zabran i pijem vodu sa izvora. Volim da pijem vodu i iz bunara na imanju dede Ivanka i sa bunara sa koga je deda Dušan donosio vodu. Majka se plaši kada ja vadim vodu iz bunara, valjda zato što jedna majka odmah zamišlja kako njeno dete vade iz bunara. Ali, i 2003. je i evropska godina invalidnosti. Voda je u većini zemalja sveta invalid. Rado bih u invalide pretvorio one koji od pijaće vode naprave onu sa kojom ne smeš ni da se okupaš.
Ako ste umorni, idite da spavate, rekao je Đinđić koga je pronašao metak, koji je morao da ga pronađe. Đinđić spava, ali je budniji od nas. Đinđića su ubili, ali je danas u glavama više ljudi nego što je bio dok je živ bio, u glavama ljudi gde metak ne može. Ako mene jednog dana ubiju zbog onoga što sam pisao, biću srećan. Mada bih više voleo da me ubije prejaka reč, neko jak metak.
Počela je da radi Vikipedija na srpskom jeziku. Bila je na srpskohrvatskom, pa se razdvojila na onu na srpskom i na hrvatskom. Na srpskom 2015. ima preko 316.000 članaka 29. marta 2015. kada ovo pišem, srpskohrvatska ima preko 394.000, a hrvatska 154.000. Registrovao sam se i uskoro počinjem da pišem o sebi.

Kuc, kuc, slovo po slovo, reč po reč i Kuci dobija Nobelovu nagradu za književnost. Sramota me kada čitam ono što sam napisao i šta su drugi napisali. Čekam varvare da dođu i zapale sve što sam napisao. Samo me jedan u gradu zvao Šo, većina Šoki, pa nisam postao Gospodin ni Fo ni Šo. Dok nisam pisao živeo sam u doba mekano, sada dok pišem kao da živim u Doba gvožđa. Dajem svoju knjigu da je čitaju i majstor, iako nije Majstor iz Petrograda, i učitelju, i pevačici i vozaču taskija, ako je neko pročita do kraja, biće još onih koji će je pročitati do kraja. Moj život traje u moje doba, Život i doba Mihaela K je njegovo doba, koje može da se poklapa kalendarski, ali nisu ista. Nisam imao Isusovo detinjstvo pa ne mogu ni Isusov život. Nedeljnik Vreme je u broju 666 objavio da je Kuci dobio Ninovu nagradu.
Vladan Matijević od prve verzije romana Van kontrole iz 1995. napravio drugu, drugačiju, i objavio 2013. pa pisac umesto da živi od pisanja, čeka penziju da bi mogao da piše, pisac premešta rečenice, kao da se u novoj verziji drugačije seća iste knjige, kao da mu je prvu knjigu pričao neko poznat, a ovu novu, on sam piše. Moja sadašnja vezija romana je ovakva, ali ako bude sledeće ona će biti drugačija, skoro neprepoznatljiva. Kao i što je francuski prevod romana Van kontrole nazvan Jadi mladog Arnolda, i moj roman će imati drugi naziv, kao što sam ceo život živeo i imamo prezime na ić, sada se zovem Zoin Mihailo, pa mi je ime postalo prezime. Dokaz da se svet menja i da se mi u svetu menjamo. Ali, ma koliko menjali ono što napišemo ljudi će čitati, sa više ili manje razumevanja, razumišljanja, pa izgleda kao da ne pišemo jednu knjigu, nego kao da smo napisali za svakoga neku drugu knjigu, koja se samo isto zove.

Kompjuter biblioteka je 2003. imala 58 cipova u Narodnoj biblioteci. Lepo je bilo objavljivati sve što mi je izgledalo i malo zanimljivo, jer sam razmišljao da ako nema onih koji su zainteresovani, da ću ih ja knjigom privući, nekome pokazati drugi put kojim bi mogao da pođe. Tolike objavljene knjige znače mnogo, jer svi imamo posla, i prevodioci, lektori, priprema za štampu, štamparija, prevoznici, magacioneri, knjižare, biblioteka. Samo su tada, i više nikada, objavljene knjige o ColdFusion, Ekstremnom programiranju, StarOfficu, UML sa Rational Rose, DHTML, Apache 2. 
I pažljivo pratim kako on, blago podižući ramena, nadima grudi, i kako strašno razjapljuje usta, ispuštajući, za potrebe kraja više nego dovoljno užasan, nemi vrisak.