Deoba u narodu je strašna, ali deoba u čoveku je strašnija

Velika je Drenova, ali se ne deli na Veliku i Drenovu. Deobama može sve da se podeli, pa i deoba na de i oba. Može i mesto jedno da podeli granica između države koja je bila i države koja se od nje otcepila. Može deoba da prođe kroz kuću, pa da ulaz u kuću bude u jednoj državi, a terasa i spavaća soba u drugoj.
Drugi put Dobrica Ćosić dobija Ninovu nagradu. 28 romana je objavljeno 1961. godine. Kako je moguće dodeliti i drugi put istom piscu nagradu? Moguće je ali nije i za isto delo. Treći roman, i druga Ninova nagrada. Otac mi je pričao da je lako mogao da ode u četnike, ali je otišao u partizane. Kao i danas kada na deset metara dve stranke imaju svoje agitatorske pultove. I tada su četnički i partizanski bili blizu jedan drugoga. Svi su isti na početku. Kasnije se razlike razvijaju da se ne prepoznaje ono što je bilo isto. Promene se obeležja.
Kada pogledam gde sam se rodio, u kojoj državi i gde sada živim, deobe su delo koje će se možda završiti jednom, a možda neće. Jer i najmanja teritorija može da se podeli na dve manje.
Da li čitao Deobe?
Jesam.
Da li si se saživeo sa deobama?
Ne i ne mogu.
Ali neko uvek može. Ako misliš da si gubitnik, deoba će ti se uvek događati. Ako ne znaš da li možeš da pobediš, ne počinji deobu jer ćeš izgubiti više nego što si planirao. Ako si mazohista i deliš sa sadistom nešto, uživaćeš dok gubiš. Ako želiš da vladaš, deli.
I Deobe je objavila Prosveta u 3 knjige jer jedna takva knjiga morala da se podeli na tri dela da bi mogla da se drži u ruci. Današnje knjige dobitnika Ninove nagrade ne možeš da podeliš ni na dve, a kamoli tri knjige, jer se par listova ne može objaviti u knjizi, a da to ne zasmeta. Razmišljam da svoj roman podelim na dva dela, sa dosta belih strana koje čitaoci mogu da dopisuju, jer čitalac koji ne dopisuje nije čitalac već konzument knjige.
Moj roman nije o bliskoj prošlosti, on je o bliskoj sadašnjosti koja se dogodila 1961. danas je to pre pedesetak godina i svakim danom je sve više.
Ćosić je razgovarao sa četnicima koji su poratnih godina bili po zatvorima. I partizanima koji su  trebali da budu po zatvorima, ali nisu, jer su pobedili. Četnički dnevnici nisu spaljeni. Delo je planirao da objavi u 12 knjiga, ali se svelo na 3.
Moj roman je drugi roman iz obimne zbirke od 13 knjiga Svet koji se menja, svet koji nije isti u ovoj knjizi, a tek nije u onoj koju ću posle ove napisati.
Deoba u narodu je strašna, ali deoba u čuveku je strašnija i uvek prethodi deobi u narodu. Posle mene nema niko jer ćerka me ne priznaje, za nju ne postojim. Mogu da govorim o potomcima mojih deda Dušana i Ivanka. Mogu i o potomku mog oca. Ali, tu sve staje. Kod mene. Posle mene nema niko.
Čovek je stvorio boga da bi kasnije mogao sve da podeli na obilje u kom ima boga onoliko koliko čovek hoće.
1961. godine imam 5 godina i ne mogu da delim oca i majku, pa na pitanje koga više volim, kažem da najviše volim sebe da bih roditelje razdvajao.
Dobrica Ćosić je potovao sa Titom na brodu Galeb. Obilazio je afričke zemlje, jer je nekada uz predsednika valjalo i pisac da putuje. Sa današnjim predsednikom ne putuje pisac jer tu nema šta da se piše, mada bi satiričar imao. Ćosić je pred smrt pisao knjigu o Titu. Ja sam sebe zamislio kako putujem sa Titom, a on me uči da pišem. Uči me i da snimam fotoaparatom i kamerom.