1968. godina je zamirisala pobunom. Godina kao da je postala ostrvo u istim godinama, ponavljanja. Miris, zlato i tamjan. Slobodan je Novak. Ja sam slobodan jer ništa ne znam. U lektiri za školu je i Robinzon Kruso, koji sam tada čitao kao avanturistički roman, a sada kao roman šta možemo da napravimo od svog života. U vreme kada se žiri uplašio romana Kada su cvetale tikve, pa nagradu dao drugom. Neko upozna otok kao kažnjenik, a neko na ostrvu živi kao da je nagrađen. Hrvatski i srpski roman, jer mi se razumemo, ali ne shvatamo.
Neko živi na moru, na ostrvu, otoku, a ima nas koji živimo u gradovima daleko od morske obale, ne na pjenu od mora, nego tamo gde se morski miris ne oseća, ne čuju talasi, živimo u gradu, a kao da živimo na ostrvu, kao da naš stan u zgradi sa nekoliko spratova zapljuskuje morski talas, iako vidimo da je okolo ulica, trotoar, pa onda tu je druga neka zgrada. I ta druga zgrada je na ostrvu. Nismo samo u zgradi na ostrvu, nego su is spratovi ostrva, i na spratu tih nekoliko stanova su ostrvo do ostrva. U gradovima kao da živimo u arhipelagu tih malih ostrva a ne u zgradama. Ljudi se malo posećuju jer je uvek neka bura između ostrva, nevreme koje njihov brod može da potopi.
Nekada sam živeo u zgradi koja je imala samo dva sprata, onda sam se preselio uveći grad i popeo se više, na šesti sprat. Nekada preko puta zgrade je bio park, sada je druga zgrada. Nekada nisam imao lift u zgradi, sada imam. Nekada sam živeo sa jednom ženom, pa sa drugom u toj zgradi sa dva sprata, sada konačno srećan sa trećom na šestom spratu.
Ogledam se u 1968. godini, ali se ne vidim. Ogledam se u ovom romanu, ali se ne vidim. Ako me vidite javite mi gde sam, nisam sa sobom odavno popričao.
Ostrvo je sinonim za roman. Roman je ostrvo. Pa je svaka biblioteka arhipelag. Zamišljam sebe i Zoe kako poslednje godine života živimo na nekoj obali ili na nekom ostrvu. Ali more ne vidim kao mirno, nego kao uzburkano, umesto vedrog neba, crni oblaci. Zoi se ova slika baš ne dopada, ali meni kao da zaokružuje moj životni put.
Dok se na moru kupamo, oko nas su Česi uznemireni jer im u zemlji kuva. Trupe Varšavskog pakta su ušle u Čehoslovačku, a ja sam gledao uplašene devojčice Čehinje i predložio roditeljima da neku od njih spasemo i povedemo kući. Ne moraju da se vraćaju tamo gde su sada tenkovi.
Premijera filma 2001: Odiseja u svemiru. 2001. moja Odiseja i seoba u Beograd. Napuštam ženu sa kojom više nisam mogao da živim, ali ne i dete. Kasnije sam shvatio da ostavljajući ženu sa detetom, sam napustio i dete, koje me danas tuži i neće da me vidi.
1968. premijera mjuzikla Kosa na Brodveju. Psovka je sastavni deo govora. Golotinja na pozornici. Imao sam kratku kosu, ali sam se borio da je produžim makar za santimetar, vukao je da makar malo padne na uši, kvario frizuru da izgleda kao da je vetar uvek tu. Kasnije uživamo u Formanovoj Kosi. Onda jednoga dana Džon Savidž gostoje kod Ivana Ivanovića i vidim suzu u njegovom oku dok gleda kadrove iz filma Kosa kada kasni na avion u kom odleće njegov drug na ratište.
1968. studentske demonstracije. Kasnije i Tito rekao da su studenti u pravu. I tako ih pobedio. Uvek pobediš nekoga ne kada mu govoriš da greši, nego kada mu kažeš da je u pravu.
Eksplozija bombe u bioskopu 20. oktobar koji danas ne radi kao da je pala bomba na njega. Onaj ko je podmetnuo bombu osuđen i ubijen nakon 10 godina, jer je pravda spora. Onaj ko je zatvorio bioskop nije osuđen. Bioskopi umiru, ali se rađaju neki drugi. Bioskopi su ostrva na kojima se dešava nešto nigde viđeno.
Osnovana je kompanija Intel koja je pionir računarstva i najpoznatija je po proizvodnji procesora. Procesor je ostrvo na koji staje sve više i više, mali univerzum.
Žaklina Kenedi, udovica ubijenog predsednika Kenedija se udala za grčkog brodovlasnika Onazisa, jer ne može čovek da bude sam na svom ostrvu.
Neko živi na moru, na ostrvu, otoku, a ima nas koji živimo u gradovima daleko od morske obale, ne na pjenu od mora, nego tamo gde se morski miris ne oseća, ne čuju talasi, živimo u gradu, a kao da živimo na ostrvu, kao da naš stan u zgradi sa nekoliko spratova zapljuskuje morski talas, iako vidimo da je okolo ulica, trotoar, pa onda tu je druga neka zgrada. I ta druga zgrada je na ostrvu. Nismo samo u zgradi na ostrvu, nego su is spratovi ostrva, i na spratu tih nekoliko stanova su ostrvo do ostrva. U gradovima kao da živimo u arhipelagu tih malih ostrva a ne u zgradama. Ljudi se malo posećuju jer je uvek neka bura između ostrva, nevreme koje njihov brod može da potopi.
Nekada sam živeo u zgradi koja je imala samo dva sprata, onda sam se preselio uveći grad i popeo se više, na šesti sprat. Nekada preko puta zgrade je bio park, sada je druga zgrada. Nekada nisam imao lift u zgradi, sada imam. Nekada sam živeo sa jednom ženom, pa sa drugom u toj zgradi sa dva sprata, sada konačno srećan sa trećom na šestom spratu.
Ogledam se u 1968. godini, ali se ne vidim. Ogledam se u ovom romanu, ali se ne vidim. Ako me vidite javite mi gde sam, nisam sa sobom odavno popričao.
Ostrvo je sinonim za roman. Roman je ostrvo. Pa je svaka biblioteka arhipelag. Zamišljam sebe i Zoe kako poslednje godine života živimo na nekoj obali ili na nekom ostrvu. Ali more ne vidim kao mirno, nego kao uzburkano, umesto vedrog neba, crni oblaci. Zoi se ova slika baš ne dopada, ali meni kao da zaokružuje moj životni put.
Dok se na moru kupamo, oko nas su Česi uznemireni jer im u zemlji kuva. Trupe Varšavskog pakta su ušle u Čehoslovačku, a ja sam gledao uplašene devojčice Čehinje i predložio roditeljima da neku od njih spasemo i povedemo kući. Ne moraju da se vraćaju tamo gde su sada tenkovi.
Premijera filma 2001: Odiseja u svemiru. 2001. moja Odiseja i seoba u Beograd. Napuštam ženu sa kojom više nisam mogao da živim, ali ne i dete. Kasnije sam shvatio da ostavljajući ženu sa detetom, sam napustio i dete, koje me danas tuži i neće da me vidi.
1968. premijera mjuzikla Kosa na Brodveju. Psovka je sastavni deo govora. Golotinja na pozornici. Imao sam kratku kosu, ali sam se borio da je produžim makar za santimetar, vukao je da makar malo padne na uši, kvario frizuru da izgleda kao da je vetar uvek tu. Kasnije uživamo u Formanovoj Kosi. Onda jednoga dana Džon Savidž gostoje kod Ivana Ivanovića i vidim suzu u njegovom oku dok gleda kadrove iz filma Kosa kada kasni na avion u kom odleće njegov drug na ratište.
1968. studentske demonstracije. Kasnije i Tito rekao da su studenti u pravu. I tako ih pobedio. Uvek pobediš nekoga ne kada mu govoriš da greši, nego kada mu kažeš da je u pravu.
Eksplozija bombe u bioskopu 20. oktobar koji danas ne radi kao da je pala bomba na njega. Onaj ko je podmetnuo bombu osuđen i ubijen nakon 10 godina, jer je pravda spora. Onaj ko je zatvorio bioskop nije osuđen. Bioskopi umiru, ali se rađaju neki drugi. Bioskopi su ostrva na kojima se dešava nešto nigde viđeno.
Osnovana je kompanija Intel koja je pionir računarstva i najpoznatija je po proizvodnji procesora. Procesor je ostrvo na koji staje sve više i više, mali univerzum.
Žaklina Kenedi, udovica ubijenog predsednika Kenedija se udala za grčkog brodovlasnika Onazisa, jer ne može čovek da bude sam na svom ostrvu.
Posts
No comments:
Post a Comment