U vreme kada je JDP dobilo ime, kulturno smo se uzdizali pojedinačno i grupno. Karta za pozorište je mogla da se kupi i preko Sindikata koji je pored polutki nabavljao i karte za pozorište. Bile su one uvek jeftinije od onih koje su mogle da se kupe na biletarnici. I manje firme su mogle da kupe sve karte za jednu predstavu. Na poslu smo se viđali, viđamo se i u pozorištu. Pozorište je bilo dostupno svima koji su hteli da idu. Vremena se menjaju, ali potreba da se napravi subverzija uvek postoji.
Na primer, kroz cene.
Ako mogu gaće da se prodaju sa popustom, zašto ne bi i pozorišna predstava?
Karta od 1200 dinara, 800 dinara se prodaje po 200 i 100 dinara i svi hoće u pozorište. Kupovina bez redova se tako pretvara u kupovinu u redu koji je stotinama metara dug. Od JDP-a do krivine, pa dalje. Ludnica u centru grada, kulturna. Još malo pa nestalo. Repertoar u januaru rasprodat. Za repertoar u februaru prvog dana prodaje karata ludnica, a za sledeći podeljeni brojevi. Onlajn rezevracije u vreme kompjutera ne rade. Rade brojevi. Kao u banci kada dobijete broj da biste uzeli svoje pare sa svog računa, i u pozorištu dobijate broj da uzmete svoju kartu. Nije ni čudo otkud brojevi, jer je banka jedan od donatora i sponzora pozorišta.
Ako mogu da se rasprodaju firme, može i pozorište.
Šta je par miliona gubitaka za pozorište u ova dva meseca rasprodaja zbog sniženih cena karata, važno je da su sale pune i da narod ima utisak da je sve u redu.
Ako već ne može da nam poraste standard i da budu puna pozorišta po regularnim cenama karata, neka budu puna po smešnim cenama.
Mogli bismo i mi izdavači da snizimo cene knjiga koje koštaju po 1500, 2000 dinara na 100 i 200 dinara i sve bismo rasprodali.
Ostali bismo bez knjiga i sa malo para na računima. I uskoro bismo zatvorili svoje izdavačke kuće.
Ali pozorišta su državna, a ne privatna.
Ona se neće zatvoriti ni da karta košta simboličnih 1 dinar.
Jer ćemo sve razlike nadoknaditi svi mi parama iz budžeta. Mi koji idemo u pozorište po regularnim cenama i mi koji uopšte ne idemo u pozorište, da bi išli u pozorište oni koji hoće da stoje u redu i čekaju satima da bi kupili karte po 100 i 200 dinara.
Na primer, kroz cene.
Ako mogu gaće da se prodaju sa popustom, zašto ne bi i pozorišna predstava?
Karta od 1200 dinara, 800 dinara se prodaje po 200 i 100 dinara i svi hoće u pozorište. Kupovina bez redova se tako pretvara u kupovinu u redu koji je stotinama metara dug. Od JDP-a do krivine, pa dalje. Ludnica u centru grada, kulturna. Još malo pa nestalo. Repertoar u januaru rasprodat. Za repertoar u februaru prvog dana prodaje karata ludnica, a za sledeći podeljeni brojevi. Onlajn rezevracije u vreme kompjutera ne rade. Rade brojevi. Kao u banci kada dobijete broj da biste uzeli svoje pare sa svog računa, i u pozorištu dobijate broj da uzmete svoju kartu. Nije ni čudo otkud brojevi, jer je banka jedan od donatora i sponzora pozorišta.
Ako mogu da se rasprodaju firme, može i pozorište.
Šta je par miliona gubitaka za pozorište u ova dva meseca rasprodaja zbog sniženih cena karata, važno je da su sale pune i da narod ima utisak da je sve u redu.
Ako već ne može da nam poraste standard i da budu puna pozorišta po regularnim cenama karata, neka budu puna po smešnim cenama.
Mogli bismo i mi izdavači da snizimo cene knjiga koje koštaju po 1500, 2000 dinara na 100 i 200 dinara i sve bismo rasprodali.
Ostali bismo bez knjiga i sa malo para na računima. I uskoro bismo zatvorili svoje izdavačke kuće.
Ali pozorišta su državna, a ne privatna.
Ona se neće zatvoriti ni da karta košta simboličnih 1 dinar.
Jer ćemo sve razlike nadoknaditi svi mi parama iz budžeta. Mi koji idemo u pozorište po regularnim cenama i mi koji uopšte ne idemo u pozorište, da bi išli u pozorište oni koji hoće da stoje u redu i čekaju satima da bi kupili karte po 100 i 200 dinara.
Posts
1 comment:
Pozdrav prijateljice, bila sam povrijeđena i slomljenog srca kada se prije sedam mjeseci dogodio vrlo veliki problem između mene i mog muža u mom braku. Toliko strašno da je slučaj odnio na sud za razvod. Rekao je da više nikada ne želi ostati sa mnom i da me više ne voli. Zato se spakirao iz kuće i natjerao mene i moju djecu da prođemo kroz jaku bol. Pokušala sam na sve moguće načine da ga vratim, nakon mnogog moljenja, ali bezuspješno. i potvrdio je da je donio odluku i da me više nikada ne želi vidjeti. Tako sam jedne večeri, vraćajući se s posla, srela svoju staru prijateljicu koja je tražila mog muža. Pa sam joj sve objasnila, pa mi je rekla da je jedini način da vratim svog muža posjet čarobnjaku, jer je i ona to stvarno radila. Dakle, nikada nisam vjerovala u magiju, ali nisam imala drugog izbora nego poslušati njezin savjet. Zatim mi je dala e-mail adresu čarobnjaka kojeg je posjetio. DR. apata. Sljedeće jutro poslala sam e-mail na adresu koju mi je dala, a čarobnjak me uvjerio da će mi vratiti muža u sljedeća dva dana. Kakva nevjerojatna izjava! Nikad nisam vjerovala, pa je razgovarao sa mnom i rekao mi sve što moram učiniti. Onda sam ih napravila, pa me sljedeća dva dana, iznenađujuće, nazvao moj muž koji me nije zvao posljednjih 7 mjeseci da mi javi da se vraća. Tako nevjerojatno!! Dakle, vratio se istog dana, s puno ljubavi i radosti, i ispričao se za svoju pogrešku i bol koju je nanio meni i mojoj djeci. Od tog dana naša je veza bila jača nego prije, uz pomoć sjajnog bacača čarolija. Stoga ću vam savjetovati da ako imate bilo kakvih problema, kontaktirate dr. Apatu na e-mail: drapata4@gmail.com ili ga kontaktirajte putem WhatsAppa i VIBER-a na ovaj broj: (+447307347648).
Post a Comment