Fjelbaka u romanu Ledena princeza Kamile Lekberj - Kompjuter biblioteka

Dobro došli u Švedsku.
Fjelbaka.
U slici i u romanu Ledena princeza.


Fjelbaka u romanu Ledena princeza Kamile Lekberj - Kompjuter biblioteka

Na današnji dan 13. 08.

13. 08. 1899. - rođen je Alfred Džozef Hičkok, engleski filmski režiser.

Za vreme šezdesetogodišnje karijere, koja je počela u eri nemog filma, a završila u poodmakloj kolornoj eri, režirao je više od pedeset filmova.

Jedan je od najupečatljivijih i najprepoznatljivijih filmskih autora svih vremena.

13. 08. 1984. - umro je Tigran Petrosjan, jermenski šahista i šampion sveta u šahu. (*1929.).

Bio je jedini igrač koji je dobio partiju protiv Bobija Fišera za vreme mečeva kandidata 1971, prekinuvši tako niz od 20 Fišerovih uzastopnih pobeda.

Tigran Petrosjan

"Titula svetskog šampiona je za izvesno vreme. Titula bivšeg šampiona je zauvek". T. Petrosjan

13. 08. 1946. - umro je Herbert Džordž Vels, engleski književnik. (Bromli, Engleska 21. septembar 1866.) engleski književnik najviše poznat po svojim delima naučne fantastike kao što su Vremenska mašina, Rat svetova, Nevidljivi čovek idr. Rodonačelnik naučne fantastike i po sopstvenim rečima „jedan od najplodnijih literarnih nadničara svog vremena". Iza sebe je ostavio preko sto knjiga i otvorio mnoge teme koje su i danas popularne. Smatraju ga i začetnikom stonih ratnih društvenih igara.

H. Dž. Vels

"Ništa ne vodi tako pravo u ambis kao literarna ambicija bez sistematskog znanja". H. Dž. Vels

Eduard Buchner

13. 08. 1917. - umro je Eduard Buhner (nem. Eduard Buchner) (20. maj 1860), nemački hemičar. Dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju, za istraživanje na polju biohemije i za otkriće besćelijske fermentacije.

Ežen Delakroa, autoportret

13. 08. 1863. - umro je Ežen Delakroa, francuski slikar, predstavnik romantizma u francuskom slikarstvu.(*1798.). Radio je portrete, istorijske kompozicije, predele i mrtve prirode. Najpoznatije sliku su mu Sloboda vodi narod i Otmica Rebeke.

E. Delakroa: Sloboda vodi narod

Delakroa se nije plašio smrti, ali je strepio pred sudom koji će o njemu doneti buduća pokolenja. "Oh! Kako bih voleo da mogu da se vratim za jedno sto godina", uzdisao je, "i da vidim šta ljudi misle o meni..." Izdahnuo je "kao dete", dok su sa crkve Sen-Žermen-de-Pre odjekivala zvona za zdravomariju, držeći za ruku svoju guvernantu Dženi. Trideset godina mu je služila i obožavala ga kao idola. Njegove poslednje reči bile su upućene njoj: "Obećajte da nikome drugom nećete dati da me okupa."