1170. - Nadbiskup Tomas Beket (Thomas Becket) ubijen je po nalogu engleskog kralja Henrija (Henry) II pred oltarom Kenterberijske katedrale. Ranije blizak kraljev prijatelj i kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast i odbio da položi zakletvu na kraljeva "Klarendonska pravila" o odnosima crkve i države. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem.
1691. - Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl (Boyle),koji je prvi uočio razliku između hemijskih elemenata i spojeva i postavio zakon o odnosu pritiska i zapremine. Izolovao je metil alkohol i aceton.
1721. - Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968.
1800. - Rođen je američki pronalazač Čarls Gudjer (Charles Goodyear), koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka. Njegov izum dorineo je brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.
1809. - Rođen je Vilijam Juart Gledston (William Enjart Gladstone), četiri puta premijer Velike Britanije između 1868. i 1894. Poznat po političkim i socijalnim reformama, smatra se jednim od najvećih britanskih državnika. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.
1825. - Umro je francuski slikar Žak Luj David (Jac Lues Louis),osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I ("Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje").
1835. - Umro je Filip Višnjić, slepi pesnik-guslar, Srbin iz Bosne, koji je opevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka. Vuk Karadžić je 1815. zapisao mnoge njegove pesme, među kojima su najpoznatije "Početak bune na dahije" i "Boj na Mišaru".
1865. - U Bombaju je rođen engleski pisac Rađard Kipling (Rudyard), majstor kratkih priča u kojima je prikazao život u Indiji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1907. ("Knjiga o džungli", "Hrabri kapetan", "Kim", "Priče za decu"...).
1868. - Umro je norveški državnik Trigve Li (Trygve Lie), prvi generalni sekretar UN, od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.
1876. - Rođen je katalonski violončelista i dirigent Pablo Kazals (Casals), koji je otvorio novu epohu u sviranju violončela. Napustio je Španiju kada je Franko došao na vlast i do smrti 1973. živeo je u Francuskoj i Porto Riku.
1890. - Američki vojnici su kod "Ranjenog kolena" u Južnoj Dakoti masakrirali više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među kojima je bio veliki broj žena i dece.
1911. - Revolucionarna privremena skupština je za prvog predsednika Kine izabrala Sun Jat Sena (Yat), čime je posle više od tri milenujuma ukinuta monarhija.
1914. - Počela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu ukojoj je, mnogo slabija ruska vojska, nanela težak poraz turskoj armiji. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.
1921. - Rođen je srpski pisac Dobrosav (Dobrica) Ćosić, prvipredsednik Savezne Republike Jugoslavije od juna 1992. Smenjen je u junu 1993, na inicijativu Srpske radikalne stranke. Bio je istaknuti član Saveza komunista Srbije do maja 1968, kada je dosao u sukob sa politkom SKJ po nacionalnom pitanju. Pobornik ideje o ugroženosti Srba u jugoslovenskoj federaciji, krajem 80-ih dao je podsticaj nacionalističkoj politici srpskog lidera Slobodana Miloševića. Smatra se jednim od najvećih srpskih pisaca druge polovine 20. veka: "Deobe", "Koreni, "Vreme smrti", "Otpadnik, "Vernik", "Stvarno i moguće".
1922. - Zvanično je osnovan SSSR (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika), stvaranjem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije.
1926. - Umro je Rajner Marija Rilke, autrijski pesnik.
1933. - Pripadnik rumunske organizacije "Gvozdena garda" ubio je premijera Jona Duku (Ion Duca). Na mesto premijera došao je profašista George Tartaresku (Tartarescu), koji je potom Rumuniju približio silama Osovine.
1938. - Džon Vojt (Jon Voight), glumac; 'Ponoćni kauboj'.
1940. - Nemačko vazduhoplovstvo izvelo je najteže bombardovanjeLondona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveća razaranja od "velikog požara" 1666. kada su uništene četiri petine grada.
1944. - Umro je francuski pisac i muzikolog Romen Rolan (Romain Rolland), kosmopolit, pacifista, često nazivan francuskim Tolstojem i savešću svoga vremena. Njegov književni opus sadrži 75 knjiga iz različitih oblasti, a najpoznatiji su romani "Žan Kristof", "Kola Brenjan" i romansirane biografije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1915.
1944. - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Budimpeštu.
1981. - Umro je hrvatski književnik Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame i eseje ("Hrvatski bog Mars", "Povratak Filipa Latinovića", Gospoda Glembajevi", "U agoniji").
1989. - Parlament Čehoslovačke izabrao je za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao "državni neprijatelj" proveo pet godina u zatvoru. Havel je nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.
1992. - Savezna skupština izglasala je nepoverenje prvoj vladi SR Jugoslavije i smenila sa mesta premijera srpskog biznismena iz SAD Milana Panića. Za vršioca dužnosti premijera imenovan je potpredsednik vlade Radoje Kontić. Smenjivanje Panića usledilo je nakon njegovih sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem oko sprovođenja mirovne politike prema bivšim jugoslovenskim republikama.
1993. - Izrael i Vatikan su, posle dva milenijuma uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa.
1996. - Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta su potpisali sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan poslednji i najduži građanski rat u Centralnoj Americi.
1999. - U nevremenu koje je zahvatilo više evropskih zemaljaživot je izgubilo oko 130 ljudi.
2000. - Ruski ministar odbrane Igor Sergejev potpisao je dokumentkojim se dozvoljava obuka iranskih oficira u Rusiji.
2000. - General Omar el-Bašir izabran je po drugi put za predsednika Sudana i obećao da će nastaviti napore za uspostavljenje mira u zemlji u kojoj je oko dva miliona ljudi poginulo u sukobima u građanskom ratu ili umrlo od gladi. El-Bašir je došao na vlast državnim udarom 1989, a pobedio je na izborima 1995. godine.
2001. - U Kabulu su po prvi put patrolirale avganistanske ibritanske trupe, što je bila proba za mirovne operacije.
2001. - Oko 300 ljudi je poginulo, a najmanje 120 je povređeno u požaru koji je izbio od varnica vatrometa u trgovinskom centru u Limi, glavnom gradu Perua.
2002. - Predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću istekao je mandat. Funkciju vršioca dužnosti predsednika Srbije preuzela je predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić.
2003. - Bivši predsedik Kambodže i lider Crvenih kmera Kije Sampan, jedan od glavnih pristalica Pola Pota, priznao je da su tokom njihove vladavine (1975-1979) u Kambodži počinjeni zločini i masakri. Za vreme tog režima poginulo je oko 1.700.000 građana Kambodže, od kojih su mnogi pogubljeni, a veliki broj njih umro je od gladi i bolesti.
2004. - U požaru u diskoteci u Buenos Ajresu (Argentina) poginuloje 175 osoba, a 619 je povređeno.
Na današnji dan, 29. decembra - Kompjuter biblioteka
Posts
