Na današnji dan

16. 09. 1745. - u Sankt Petersburgu je rođen Mihail Ilarionovič Kutuzov, ruski feldmaršal kome se pripisuje spasavanje Rusije od Napoleonove invazije 1812. godine.

Kada je Napoleon izvršio invaziju na Rusiju, ruski ministar rata Berklaj de Toli se odlučio za taktiku spržene zemlje, tj. da se ruska vojska povlači umesto da rizikuje veliku bitku, što je izazvalo negodovanje vojnika i generala. Zbog toga je Kutuzovljevo imenovanje za glavnokomandujućeg ruske armije 17. avgusta 1812. dočekano sa oduševljenjem. On se odlučio na veliku bitku na prilazima Moskvi.

Dve vojske su se sukobile u bici kod Borodina 7. septembra te godine. Bila je to jedna od najvećih bitaka u istoriji u kojoj je učestvovalo oko četvrt miliona vojnika. Rezultat bitke je bio neodlučan, a pola ruske i četvrtina francuske vojske je poginulo ili ranjeno. Posle savetovanja u selu Fili Kutuzov se vratio na strategiju svoga prethodnika, kao načinu da se spasi ruska vojska.

Cena je bilo gubljenje Moskve, koja je evakuisana i spaljena. Posle toga, Napoleon je bio prisiljen na povlačenje, tokom koga ga je progonila ruska vojska. Samo mali delovi francuske vojske napustili su Rusiju.

Izvor: Wikipedia

Na današnji dan

15. 08. 1769. - rođen je Napoleon Bonaparta, francuski vojskovođa i car. (†5. maj 1821.)

Napoleon I Bonaparta je bio general u Francuskoj revoluciji i prvi konzul Francuske Republike od 11. novembra 1799. do 18. maja 1804. Car Francuske i kralj Italije od 18. maja 1804. do 6. aprila 1814. i onda ponovo na kratko od 20. marta do 22. juna 1815.

U očima i delima slikara

Napoleon Bonaparta u svojoj radnoj sobi Žak-Luj David (1812)

Napoleon posećuje žrtve kuge u Jafi Antuan Žan Gro

Napoleon i sfinga Žan-Leon Žerom

Napoleon prelazi Alpe, Žak-Luj David

Krunisanje Napoleona, ovekovečio Žak-Luj David

Napoleon na carskom tronu, Žan Ingres, 1806

Predaja Madrida, Antuan Žan Gros, oko 1810

Francuzi u Moskvi

Napoleon se povlači iz Moskve, naslikao Adolf Notern (XIX vek)

Napoleon i Jožef Ponijatovski u bici kod Lajpciga

Abdikcija

Bitka kod Vaterloa

Na brodu Belerofon u Plimutu, pre progonstva na Svetu Jelenu

Fregata Bel Pul nisi Napoleonove posmrtne ostatke u Francusku

Kip Napoleona u Palati invalida

Napoleonov kovčeg

* * *

15. 08. 1914. „Ankon“ postaje prvi brod koji je prošao kroz Panamski kanal, koji je zvanično otvoren tek u julu 1920.

Panamski kanal je iskopan u poeriodu od 1883. do 1914. Dug je 82 kilometara i prostire se kroz Panamski zemljouz, povezujući Atlantski i Tihi okean. Zbog krivudavog oblika Paname, Atlantski okean je na zapadnoj a Tihi okean na istočnoj strani kanala, što je suprotno od uobičajene orijentacije ovih okeana prema Američkom kontinentu. Na najužem mestu je širok 91,5 m, a na najširem 350 m. Dubina iznosi 13,7 m.

Uz Suecki kanal predstavlja jednu od najvažnijih pomorskih arterija sveta.

Satelitski snimak Suetskog kanala

* * *

15. 08. 1965. - Koncert Bitlsa u Njujorku okupio 55.600 ljudi, čime je postavljen svetski rekord u broju posetilaca i zaradi na pop koncertu.

Bitlsi (engl. The Beatles) su najpopularniji bend svih vremena sa 1,1 milijardom prodatih ploča.

Postava u kojoj su svirali od kraja 1962. godine:
Džon Lenon, Pol Makartni, Ringo Star i Džordž Harison, svi iz Liverpula.

Nijedan drugi umetnik ne možetvrditi, izuzev Elvisa Preslija, da je dostigao Bitlse u kombinaciji popularnosti, povoljnih kritika i širokog uticaja na kulturu.