1975. godina. Godina u kojoj sam prvi put otišao od kuće. Posle 26 godina otišao sam drugi put od kuće, ali da živim, a ne da se vratim.
U životu doživimo nekoliko početaka. Polazim na studije u Beograd i upisujem dva fakulteta. Ekonomski koji je i moja Zoe završila i moj otac Jovan i Astronomiju koju sam voleo. Samo sam Ekonomiju završio, a Astronomija je ostala za neko drugo vreme, mislio sam. To vreme nikada nije došlo. Ekonomija o onome na Zemlji i Atronomija o svemu van Zemlje. Prva naseljena planeta u svemiru nam je bliža od čoveka koji prolazi pored nas. Ako planete ne nastaju na isti način, onda su životi na planetama potpuno drugačiji.
1959. godine Ninova nagrada nije dodeljena, iako je te godine izašao roman Miograda Bulatovića Crveni petao leti prema nebu, ali je nagradu dobio 1975. za roman Ljudi sa četiri prsta. Da je dobio 1959. bio bi najmlađi dobitnik sve do Vladimira Arsenijevića koji je nagradu dobio za delo objavljeno u godini kada je imao 29 godina, ali Bulatović nagradu nije dobio. Kada sam kao mali čuo reč podzemlje, pomislio sam na podrum i to na onaj deo u zgradi u kojoj sam živeo, koji se zvao atomsko sklonište. Podrumi su bili napravljeni od letvi, pa je svako mogao da vidi šta se u podrumima nalazi. U zgradi je živeo i fotograf koji je od svog podruma napravio sobu za pravljenje ili osvetljavanje fotografija. Atomsko sklonište je bilo napravljeno od betona, veoma debelog betona sa čeličnim vratima koja su se teško i otvarala i zatvarala. Napravljeno da nas štiti od bombardovanja, od atomske bombe, sklonište koje smo koristili 1999. godine kada su nas bombardovali nekadašnji saveznici, sada protivnici. To je za mene bilo podzemlje, mesto pod zemljom gde živi neko ko je zaštićen od svega spolja. Uvek kada sam bio u atomskom skloništu neko je plakao i neko se kajao. Mada su stariji dečaci pričali da oni još stariji koriste sklonište da bi bili sa devojkama, pa sam od atomsko sklonište uspeo da napravim konstrukciju da su devojke koje oni dovode u sklonište bile prave - bombe.
Umro je Ivo Andrić, jedini srpski Nobelovac, pisac koji nije dobio Ninovu nagradu.13. marta, istog dana kada smo 2001. godine Zoe i ja došli u Beograd, verujući da ćemo tu ostati dok se ne odselimo u neko drugo mesto. Zoe je došla da se ne seli. Ja sam došao da bismo otišli na neko drugo mesto.
Bil Gejts i Pol Alen osnovali Majkrosoft. Toliko sam knjiga objavio o Windowsu, aplikativnim programima, ali se svaka sledeća prodavala sve slabije. Dok je Windows 98 imala preko 1100 strana, Windows 8.1 svega 300 strana. Windows 98 je bila u tvrdom povezu, poslednji u broširanom. Windows 95 je izašao u 10.000 primeraka, što je danas nezamislivo. Jedina kolorna knjiga o Windowsu je objavljena o verziji Vista i bila najveći promašaj u izdavačkoj delatnosti, kao što je bio i Windows Vista za Microsoft.
Otvorena je prva pešačka zona u Beogradu. Uvek kada se otvori pešačka zona javljaju se vozači zapomažući da će saobraćaj potpuno da se poremeti, da će biti nesnosne gužve, da neće moći da se živi. Naravno da se to nije desilo.
Rođen je žestok pisac Marko Vidojković, koji još nije dobio Ninovu nagradu, ali koji će je dobiti, ako nastavi da piše. Bez eksperimenta nema pisanja.
U životu doživimo nekoliko početaka. Polazim na studije u Beograd i upisujem dva fakulteta. Ekonomski koji je i moja Zoe završila i moj otac Jovan i Astronomiju koju sam voleo. Samo sam Ekonomiju završio, a Astronomija je ostala za neko drugo vreme, mislio sam. To vreme nikada nije došlo. Ekonomija o onome na Zemlji i Atronomija o svemu van Zemlje. Prva naseljena planeta u svemiru nam je bliža od čoveka koji prolazi pored nas. Ako planete ne nastaju na isti način, onda su životi na planetama potpuno drugačiji.
1959. godine Ninova nagrada nije dodeljena, iako je te godine izašao roman Miograda Bulatovića Crveni petao leti prema nebu, ali je nagradu dobio 1975. za roman Ljudi sa četiri prsta. Da je dobio 1959. bio bi najmlađi dobitnik sve do Vladimira Arsenijevića koji je nagradu dobio za delo objavljeno u godini kada je imao 29 godina, ali Bulatović nagradu nije dobio. Kada sam kao mali čuo reč podzemlje, pomislio sam na podrum i to na onaj deo u zgradi u kojoj sam živeo, koji se zvao atomsko sklonište. Podrumi su bili napravljeni od letvi, pa je svako mogao da vidi šta se u podrumima nalazi. U zgradi je živeo i fotograf koji je od svog podruma napravio sobu za pravljenje ili osvetljavanje fotografija. Atomsko sklonište je bilo napravljeno od betona, veoma debelog betona sa čeličnim vratima koja su se teško i otvarala i zatvarala. Napravljeno da nas štiti od bombardovanja, od atomske bombe, sklonište koje smo koristili 1999. godine kada su nas bombardovali nekadašnji saveznici, sada protivnici. To je za mene bilo podzemlje, mesto pod zemljom gde živi neko ko je zaštićen od svega spolja. Uvek kada sam bio u atomskom skloništu neko je plakao i neko se kajao. Mada su stariji dečaci pričali da oni još stariji koriste sklonište da bi bili sa devojkama, pa sam od atomsko sklonište uspeo da napravim konstrukciju da su devojke koje oni dovode u sklonište bile prave - bombe.
Umro je Ivo Andrić, jedini srpski Nobelovac, pisac koji nije dobio Ninovu nagradu.13. marta, istog dana kada smo 2001. godine Zoe i ja došli u Beograd, verujući da ćemo tu ostati dok se ne odselimo u neko drugo mesto. Zoe je došla da se ne seli. Ja sam došao da bismo otišli na neko drugo mesto.
Bil Gejts i Pol Alen osnovali Majkrosoft. Toliko sam knjiga objavio o Windowsu, aplikativnim programima, ali se svaka sledeća prodavala sve slabije. Dok je Windows 98 imala preko 1100 strana, Windows 8.1 svega 300 strana. Windows 98 je bila u tvrdom povezu, poslednji u broširanom. Windows 95 je izašao u 10.000 primeraka, što je danas nezamislivo. Jedina kolorna knjiga o Windowsu je objavljena o verziji Vista i bila najveći promašaj u izdavačkoj delatnosti, kao što je bio i Windows Vista za Microsoft.
Otvorena je prva pešačka zona u Beogradu. Uvek kada se otvori pešačka zona javljaju se vozači zapomažući da će saobraćaj potpuno da se poremeti, da će biti nesnosne gužve, da neće moći da se živi. Naravno da se to nije desilo.
Rođen je žestok pisac Marko Vidojković, koji još nije dobio Ninovu nagradu, ali koji će je dobiti, ako nastavi da piše. Bez eksperimenta nema pisanja.
Posts
No comments:
Post a Comment