Ja sam svedok. Svedoci su i beton i svici. Betonu više veruju. Svici otkrivaju lepše tajne. Po svedoku betonu vole da crtaju grafite. Dan je pa se svici vide, ali ne sijaju, jer danju uče kako se po mraku svetlosti. Treća sreća. Trostruki dobitnik Oskar Davičo, nadrealista. Nadrealno. Malo mu je što je pisao pod svojim imenom. Izmislio još neke pisce. Tako upoznavao bolje nego iko: O. Davidovića, S. Kovačića, S. Nikolića, Vladu Barbulovića. Kao što ja najbolje znam Zoinog Mihaila. Meni dosta još jedan ja.
Idemo u Šabac, ali tamo nema Oskara.
Vuk Vasić je radio-reporter, a šeta se romanom kao radio talasima. Reporter radija se razlikuje od televizijskog reportera. Reporter koji prenosi utakmicu na radiju se razlikuje od onog ko na televiziji prenosi utakmicu. Razgovori sa partijskim sekretarom. Kako to čudo izgleda? Nisam Vukov imenjak.
Možda će i dramu da naprave. Ali u njoj neće izgrati Zoran Radmilović, možda neki Zoran ili neki Radmilović.
Oskaru otac bio knjigovođa. Moj voli knjigovodstvo pa postao finansijki direktor. Majka Oskaru bila lepa. I moja je lepa i danas. Dok je radila sa ocem, očev šef jednom reče: Ova vrata od kancelarije da se sklone. Jovan svakoga časa ulazi i izlazi. Ima za Emu ovo, ima od Eme ono. Da se ne muči. Eto toliko je bila lepa tada, da su hteli i vrata da uklone da ih ne bi razdvajala.
Ako ima neki švaler da mu napišem nešto da zvuči kao da je načitan.
Ako ima neki ponavljač da napišem nešto da ode u sledeći razred jer mu neće trebati to što uči na mestu na kom će biti.
Oskar bio isključen iz Gimnazije. Ja za malo. Nosila se bluza na kojoj je bio znak Gimnazije. Tada smo se razlikovali od ostalih đaka u gradu. Plava. Ali ja došao prvi dan u školu kod Firera - razrednog, u belom blejzeru. On se tek oslobodio jednog problematičnog, a pojavio se ja. Svi u plavim uniformama, ja u beloj. Nisu me izbacili iz Gimnazije, ali za malo da dobijem batine.
Oskar se pitao: "na koga je ličio bog ako je stvorio po svom obličju čoveka..." jednom je pisac, đubretar, čobanin. Izbačen iz škole, Oskar završi dva razreda za jednu godinu, pa školu završi pre onih koji nisu izbačeni.
Otišao u Pariz da studira, ali studirao život kao kelner, nosač, sparing-partner u bokserskoj školi, priučeni šuster i zabavljač dama. Ja u Pariz otišao sa devojkom koja mi je kasnije postala druga žena. Ništa nisam naučio jer se drva ne nose u šumu. Onda sam sve o Parizu zaboravio. Sada ću trećoj ženi da uplatim da obnovi francuski, da odemo do Pariza. Možda ću u tom betonu da naiđem na svice Oskara Daviča.
Idemo u Šabac, ali tamo nema Oskara.
Vuk Vasić je radio-reporter, a šeta se romanom kao radio talasima. Reporter radija se razlikuje od televizijskog reportera. Reporter koji prenosi utakmicu na radiju se razlikuje od onog ko na televiziji prenosi utakmicu. Razgovori sa partijskim sekretarom. Kako to čudo izgleda? Nisam Vukov imenjak.
Možda će i dramu da naprave. Ali u njoj neće izgrati Zoran Radmilović, možda neki Zoran ili neki Radmilović.
Oskaru otac bio knjigovođa. Moj voli knjigovodstvo pa postao finansijki direktor. Majka Oskaru bila lepa. I moja je lepa i danas. Dok je radila sa ocem, očev šef jednom reče: Ova vrata od kancelarije da se sklone. Jovan svakoga časa ulazi i izlazi. Ima za Emu ovo, ima od Eme ono. Da se ne muči. Eto toliko je bila lepa tada, da su hteli i vrata da uklone da ih ne bi razdvajala.
Ako ima neki švaler da mu napišem nešto da zvuči kao da je načitan.
Ako ima neki ponavljač da napišem nešto da ode u sledeći razred jer mu neće trebati to što uči na mestu na kom će biti.
Oskar bio isključen iz Gimnazije. Ja za malo. Nosila se bluza na kojoj je bio znak Gimnazije. Tada smo se razlikovali od ostalih đaka u gradu. Plava. Ali ja došao prvi dan u školu kod Firera - razrednog, u belom blejzeru. On se tek oslobodio jednog problematičnog, a pojavio se ja. Svi u plavim uniformama, ja u beloj. Nisu me izbacili iz Gimnazije, ali za malo da dobijem batine.
Oskar se pitao: "na koga je ličio bog ako je stvorio po svom obličju čoveka..." jednom je pisac, đubretar, čobanin. Izbačen iz škole, Oskar završi dva razreda za jednu godinu, pa školu završi pre onih koji nisu izbačeni.
Otišao u Pariz da studira, ali studirao život kao kelner, nosač, sparing-partner u bokserskoj školi, priučeni šuster i zabavljač dama. Ja u Pariz otišao sa devojkom koja mi je kasnije postala druga žena. Ništa nisam naučio jer se drva ne nose u šumu. Onda sam sve o Parizu zaboravio. Sada ću trećoj ženi da uplatim da obnovi francuski, da odemo do Pariza. Možda ću u tom betonu da naiđem na svice Oskara Daviča.
Posts
No comments:
Post a Comment